О могућностима реконструкције митског лика светог Саве у српској десетерачкој епици

Abstract

Mitske crte u liku sv. Save - kad je reč o folkloru, najbolje se čuvaju u narodnim legendama i predanjima. Na osnovu mitskih prežitaka, iz njih je lako rekonstruisati lik ovog svetitelja kao kulturnog heroja, vučjeg pastira i prerušenog "putućejeg" božanstva sa odgovarajućim osobinama i prerogativima. Epika, zbog svojih žanrovskih osobenosti, nema mogućnosti da redovnim putem preuzima i razvija sižee koje nalazimo u legendama i predanjima. Ako se oni u njoj ipak nađu, obično je reč o usamljenim primerima i kontaminacijama. S druge strane, liku sv. Save ona daje tipično epska obeležja nacionalnog junaka i sveca zaštitnika, pa se pesme o njemu i tematski i motivski uvek uklapaju u kontekst sukoba Srbi-Turci (hrišćanstvo-islam, svoje-tuđe). Upravo zbog toga, kako pokazuje pažljiva analiza pesama, mitske crte u epskom liku sv. Save manje treba tražiti na planu teme i motiva (gde nema značajnih odstupanja od standarda), a više na planu slike sveta koja je u pici najbolji i najpouzdaniji čuvar mitskih prežitaka.