Ţapunāme on vakif Lands – A Contribution to Ottoman Diplomatics

Abstract

Akti privatnih lica su retko razmatrani u osmanskoj diplomatici iako njihova istorijska vrednost nije zanemarljiva. Tapija predstavlja ispravu privatnopravnog karaktera kojom se potvrđuje plaćanje dažbine zvane 'resm-i tapu', a samim ti i pravo pritežavanja određene zemlje. Tapiju izdaje „gospodar zemlje” ('sāhib-i arz') tj. spahija na timaru i zeametu, emin na hasu a mutevlija na vakufskoj zemlji. Diplomatiča analiza vakufske tapije ukazala je na jedan jednostavan i opštekorišćen obrazac, prisutan i kod tapija na druge vrste mirijske zemlje, uz male i karakteristične izmene. Suvoparne fraze, administrativna forma i jasnoća izraza prilagođeni su načinu upotrebe, njenoj funkciji obične ali veoma važne – potvrde. Tapija na vakufsku zemlju bi se mogla razložiti na sledeće delove: 1. 'temcid' (invokacija), 2. 'nakl' (naracija), 3. 'tefviz' i 'tefevvuz' (prenošenje prava pritežavanja), 4. 'şurut' (uslov), 5. 'clausula prohibitiva', 6. 'talim' (uputstvo), 7. 'tarih' (datum) i 8. 'imza' (potpis). U članku su citirani i objašnjeni najkarakterističniji izrazi.